Србија не треба да буде чланица Европске уније, као што не треба да постане ни руска губернија. Останимо политички неутрални, јер је то најбољи оквир за очување слободе и за економски развој земље – поручила је за „Новости“ Санда Рашковић Ивић, потпредседник ДСС и бивши амбасадор Србије у Риму.
Зашто толико инсистирате на идеји политичке неутралности током ове кампање?
- Јер је то исконска идеја која се као лоза вије око наше духовне вертикале. Прича о неприпадању блоковима старија је од Титове несврстаности. Још је Свети Сава, стварајући српску државу, говорио да је Србија исток западу, а запад истоку. Кад нас је бог ставио овде где јесмо, најбоље је да послушамо тај диктат географије и пута који нам је забележен пре више од осам векова.
Да ли Србија може економски да издржи ту политику коју „диктира духовна вертикала“?
- Наравно да може. Србија је једина земља ван бивших република СССР која има споразум о слободној трговини са Русијом. То је огромна развојна шанса коју бисмо изгубили даљим кретањем ка ЕУ. Видимо и да се Словенија и Хрватска као чланице ЕУ све више окрећу тржишту Србије, а не Италије и Аустрије. Србија треба своје природне предности максимално да искористи уз сарадњу са ЕУ. Али чланство нам не би донело економску корист већ штету.
И ДСС се залагао за улазак у ЕУ и радио предано на европским интеграцијама…
- ЕУ је тада био клуб богатих, срећних, стабилних земаља. Те земље више нису ни богате ни срећне ни стабилне. Неколико земаља је чак на ивици банкротства и на ивици револуције. Све више се говори о томе да ће се ЕУ урушити у мање савезе и да ће бити подељено на прву, другу и трећу лигу. Видећемо да ли ће српски еврофанатици тада тврдити да чланство у трећој лиги нема алтернативу. То би било увредљиво за Србију и њену историју. Србија и Европа су много старије од ЕУ.
Страхујете ли да ћете после избора остати усамљени са идејом политичке неутралности, пошто се већина странака залаже за улазак у ЕУ?
- Тачно је да у овом тренутку делује да је мали коалициони капацитет ДСС. Међутим, познато је да је наш проглас о политичкој неутралности до сада потписало више од 200 јавних личности, интелектуалаца, академика, уметника, научника… То је постао својеврсни политички покрет. „Вирусом“ неутралности врло брзо ће да се „инфицирају“ и други. Залагање за ЕУ постаје мантра без икаквог садржаја.
Да ли очекујете смену власти после избора?
- Смена власти је Србији потребна као кисеоник живој души да преживи. Та смена мора да буде потпуни дисконтинуитет са досадашњом политиком.
Зар није било и позитивних тековина одлазеће владе?
- Кад се подвуче црта, негативних учинака је много више. Власт је прво говорила да кризе нема, па онда да је она развојна шанса. Обећали су 200.000 радних места, а још 300.000 људи је остало без посла. Плате су пале за четвртину, а регионалне разлике продубљене. Власт је признала Косово са звездицом, Војводина је добила сепаратистички статут. Држава се у потаји води ка чланству у НАТО. То су резултати ове власти.
Видите ли могућност да Коштуница и Николић постигну договор за формирање нове владе?
- Ту могућност видим веома јасно. Између ДСС и СНС постоји једно отворено питање, а то је однос Србије ка ЕУ. Преговараћемо искрено и отворено и очекујем договор. Позитивно је што је Николић најавио да ће анулирати све споразуме Београда и Приштине који су противуставни и иду на штету Србије.
ИДЕЈА НАДИЛАЗИ ПРОЦЕНТЕ
Какав очекујете резултат вашег председничког кандидата Коштунице?
- Странка смо која следи идеју и нисмо за власт по сваку цену. Коштуница је показао да се са лакоћом успиње на власт, да му она не удара у главу и да са ње још лакше силази. Политику неутралности, коју проноси председник Коштуница, подржава прближно половина Срба и та идеја надилази дневнополитичке пролазне резултате и проценте.
НЕ ВИДЕ БАЛВАН У СВОМ ОКУ
Кампања постаје све прљавија. Имате ли адуте за „ниске ударце“ према ривалима?
- Никад се нисмо бавили прљавом кампањом, а то нам није враћано како треба. Прво су нас монструозно оптуживали да смо политички инспиратори убиства бившег премијера Ђинђића, па су правили медијску хајку за „Колубару“, паљење америчке амбасаде, а видимо да нам спремају и нове јалове афере. То ни комунисти нису радили на такав начин. Непрекидно траже трн у нашем оку, а балван у свом не виде.
0 коментара:
Постави коментар